Načini dolaska u Ameriku

Načini dolaska u Ameriku

Tekst o Načinima dolaska u Ameriku odgovor je na najčešće pitanje koje mi postavljate- Kako da dođem u Ameriku?

Nadam se da ćete u daljem tekstu uspeti da pronađete svoj odgovor!

Za sve one koji žele da dođu u Ameriku, potrebno je pored želje naći i način. Iako volim onu krilaticu da kad ima volje, ima i načina, nekada ga je zaista teško naći. Zato sam odlučila da u ovom tekstu podelim sa vama sve načine dolaska u Ameriku za koje znam.

Načini dolaska u Ameriku

U principu, može se doći na kraće ili na duže, može se doći u posetu ili sa željom za ostankom, planirano ili neplanirano.

Dolazak u Ameriku možemo i da podelimo i u dve namene:

  1. Obrazovni: gde spadaju programi školovanja i obuka: srednja škola, fakultet, master ili doktorske studije, ili neki kraći programi poput praksi i obuka
  2. Radni: poput studentskih programa Work and Travel, Au Pair i načini dolaska na posao koji se baziraju na stručnosti, Teacher Exhange ili direktno preko zaposlenja

I Turistička poseta

Kako je za turistički dolazak potrebna samo viza ili ESTA, kupljena karta i nešto novca, tim dolaskom se neću baviti u ovom tekstu jer verujem da svi za njega znate.

Poslednjih godina se turističke vize, odnosno vize B1/2, izdaju na 10 godina, i najčešće je dozvoljen ostanak u trajanju od 6 meseci. Kada kažem najčešće, to naravno znači da ima izuzetaka.

II Ne-turistička poseta

Ako izbacimo turističku posetu i dolazak preko Zelene lutrije i Zelene karte dobijene krvnom vezom, ovo su ti mogućnosti da dođeš u Ameriku:

  1. Školovanje (srednja škola, fakultet, škole jezika)
  2. Čuvanje dece (Au Pair)
  3. Radi i putuj (Work and Travel)
  4. Stručne prakse
  5. Teacher Exchange
  6. Posao u struci

U nastavku tekstu ću se baviti načinima dolaska koji nisu turistički i koji nisu putem Zelene lutrije. Pisaću o programima za koje znam, kao i o agencijama koje nude neke od tih programa.

Načini dolaska u Ameriku

1. Dolazak na školovanje

Na školovanje se dolazi u srednju školu ili na studije (osnovne, master ili doktorske), kao i u školu jezika, što je obično kraći program. Razlog zašto neko dolazi na školovanje u Ameriku je da bi mu se osigurala, kako kažu, bolja budućnost.

– Srednja škola

U Americi postoje takozvane Boarding Schools, odnosno prestižne privatne škole koje su poput univerziteta. Ove škole su odlična priprema za studije jer je nastava i organizovana poput nastave na američkim fakultetima, odnosno koledžima.

Roditelji ih rado biraju za decu jer znaju da su im deca na sigurnom i da imaju sve što im je potrebno. U okviru ovih škola, deca imaju i smeštaj i hranu.

Ove škole su vrlo ekskluzivne i smatraju se najelitnijim školama na svetu. Nazivaju se i školama koje su priprema za koledž (College Preparatory Schools) jer podsećaju na univerzitetske kampuse.

Postoje ženske, muške i mešane srednje škole (High Schools), kao i posebne škole za decu uzraste od 9 do 12 godina (Junior Boarding School).

U razgovoru sa Igorom Košutićem iz IBA Consulting Schoolarships, saznala sam da je sve više roditelja koji se odlučuju da svoju decu usmere na srednjoškolsko školovanje u Americi. Nekada je to sve četiri godine, ali nekada i samo završna.

Stipendije u ovim školama dobijaju deca koja su sportisti, umetnici i oni sa odličnim školskim uspesima. A cene godišnje školarine slične su onima na studijama. Dakle, uz odobrenu stipendiju, student plaća oko $20,000 godinu.

IBA consulting pomaže učenicima da u Ameriku dođu u boarding srednje škole, putem stipendija iz oblasti nauke, sporta i umetnosti.

Ono što ove škole nude deci je da razviju sve svoje talente na jednom mestu, jer su im u kampusu i učionice i dom, menza, biblioteka, sportske sale, bazen, pozorište, kao i drugi objekti namenjeni zabavi i vanškolskim aktivnostima. Ovaj koncept školovanja pruža deci da vode aktivan život uz svakodnevnu podršku akademskih savetnika, profesora i tutora koji prate njihov napredak. Sredina u kojoj borave neguje kreativnosti i neprestani razvoj u opuštenoj atmosferi, za razliku od tradicionalnog koncepta.

Đacima iz Evrope nude mogućnost da upišu neke od najboljih škola. Najbolje škole dalje nude mogućnost za upisivanje najboljih koledža.

Prijave su na jesen za iduću godinu a proces aplikacije traje oko dva meseca. Da bi se dete kvalifikovalo, potrebno je znanje engleskog jezika ali i želja deteta za takvim poduhvatom.

To su manje škole koje broje između 300 i 400 učenika, što im daje priliku da se bolje zbliže i upoznaju sa ostalim đacima, ali i profesorima koji su im velika podrška. Deca u ovim školama imaju bogat društveni i naravno akademski život. Brojne su nastavne i vannastavne aktivnosti koje đacima pružaju mogućnost da razviju sve svoje talente.

Najviše se sportisti odlučuju na ovakvo školovanje, ili umetnici, jer njihovi talenti dolaze do izražaja.

IBA Consulting ima saradnju sa internatima u 28 američkih država, među kojima su Džordžija, Južna i Severna Kalorina i Ohajo, a u istaknute škole šalju decu sa celog Balkana ali i iz drugih zemalja Evrope.

Objasnili su mi da je dodatna prednost za dete to što nakon ovakve škole dete bira fakultet a ne obrnuto.

Proces upisa funkcioniše tako da se prvo zakaže konsultacija gde dete i roditelji dobiju informacije o ponudama koje škole imaju. Potom se traži škola koja najviše odgovara detetovim ambicijama. Nakon toga slede pregovori sa školom.

IBA Consulting pruža pomoć pri odabiru škole, upisu i prilagođavanju novom načinu života. Nakon što je učenik upisan, predstavnik agencije dolazi da obiđe učenika i uveri se da je sve kako treba. Ukoliko se odlučite da ih kontaktirate, napomenite da ste pročitali ovaj tekst.

– Studije u Americi

Visoko obrazovanje u Americi je godinama na vodećoj poziciji u svetu, pa mnogi požele da svoje studije započnu ili nadograde tu.

Kako su studije u Americi izuzetno skupe, i za Amerikance, valja pronaći način da se želja pretvori u realnost.

U Americi postoji nekoliko vrsta univerziteta i koledža, koje mogu da se svrstaju u 4 kategorije:

  1. Lokalni koledž (Community College)- to su jednogodišnje ili dvogodišnje studije, posle kojih student može da se prebaci na univerzitet ili koledž. Cene ovih studija su pristupačne, odnosno kreću se od nekih četiri do osam hiljada dolara po godini.
  2. Koledž (College)– četvorogodišnje privatne ili državne studije, poput četvorogodišnjih studija u Srbiji. Cena školarine je između 15 i 50 hiljada godišnje.
  3. Univerzitet (University)- četvorogodišnje osnovne studije, i master studije u trajanju od jedne ili dve godine. Državni univerziteti su uglavnom jefitniji od privatnih, te koštaju između između 11 i 40 hiljada dolara godišnje.
  4. Ivy League Univerziteti su univerziteti koji kombinuju sport i visoko obrazovanje i tu spada 8 privatnih univerziteta sa severoistoka Amerike. Teško se upisuju, potrebni su odlični rezultati a cene školarine su oko 60 hiljada dolara godišnje. To su Brown Univeristy, Columbia University, Cornell University, Dartmouth College, Harvard University, the University of Pennsylvania, Princeton University i Yale University.

Godinama unazad naši sportisti imaju prilike da svoje sportske talente pokazuju u Americi, uz različite stipendije. Najsrećnija opcija je kada je cela školarina pokrivena stipendijom, što se zove „full ride“.

Na ovaj način došao je i pre 13 godina, tada fudbaler Milan Pualić, a priču o tome možete da pročitate u tekstu Milanov američki san. On je studije završio na univerzitetu The Univeristy of Montevallo, u Alabami.

Agencija koja pomaže prilikom upisa na studije

Mladim akademcima pomoć za upis na osnovne i master studije u Americi već deset godina pruža Ino edukacija.

Imaju saradnju sa preko petnaest univerziteta u Americi i pomažu prilikom upisa na iste. Oni nude uslugu savetovanja i slanja vaše prijave, bez naknade.

Uslovi za upis na osnovne studije u Americi su da imate između 17 i 27 godina, položeni TOEFL test sa minimum 61 bodom ili IELTS ocena 5, prosek iz škole minimun 3.00.

SAT test nije neophodan za sve univerzitete, ali je lakše upisati sa istim. Potrebna je i finansijska garancija za vizu, koja je između 20 i 25 hiljada dolara plus školarina.

Uslovi za master studije u Americi: između 20 i 30 godina (zapravo ne postoji gornje ograničenje, ali će se teže dobiti viza), položen TOEFL test sa minimum 90 bodova ili IELTS 6.5, prosek sa studija minimum 7.5. GMAT ili GRE ispit nije neophodan za sve univerzitete. Finansijska garancija za vizu je ista kao i za osnovne.

Kako su mi objasnili, Ino edukacija prati put studenata od profesionalne orijentacije i odabira programa, do izrade dokumenata, mentorisanja, pomoći oko polaganja testova, apliciranja i slanja aplikacije, apliciranja za vizu i spajanja sa našim studentima u cilju pronalaska zajedničkog smeštaja ili kako bi prosto imali nekoga svog.

Ukoliko vas zanimaju studije u Americi, posetite njihov sajt Ino edukacija kao i sajt Kako na master, da dobijete dodatne informacije.

– Škole jezika kao vid dolaska u Ameriku

Ino edukacija nudi i upis na program škole engleskog jezika u Americi, u trajanju od 5 ili 10 nedelja. Oni imaju saradnju sa Baruch College u Njujorku.

2. Čuvanje dece- Au Pair program

Au Pair je zvaničan program američke vlade koji spada u program kulturalne razmene. Pruža mogućnost mladima u starosti od 18 do 26 godina da u Ameriku dođu kao bebisiteri i da žive sa porodicom kojoj čuvaju decu.

Program je obično na godinu dana a nekad na dve godine i vodi se računa da osoba koja ide na ovaj program odgovara potrebama porodice, ali i obrnuto. Da bi se program uspešno realizovao važno je da su dobar spoj.

Proces prijave traje oko 6 meseci, a tu spada prikupljanje dokumenata, provera engleskog jezika i intervju. Potrebno je napraviti profil na zvaničnom sajtu, pa sledi potraga za porodicom, dok se ne nađe savršen spoj. Zapravo porodica ima mogućnost biranja kandidata ali zajedno proveravaju da li su kompatabilni.

Uslovi potrebni za ovaj program, pored starosti (da ne kažem mladosti, 18-26 godina), su: da je kandidat aktivan vozač, iskustvo u čuvanju dece od minimum 200 sati, poznavanje engleskog jezika, i da je kandidat nepušač. Pored toga, da kandidat nije već učestvovao u ovom programu, da nije odbijen za USA vizu i da ima minimum srednju školu.

Šta učesnik Au Pair programa dobija?

Plaćenu povratnu avionsku karta, smeštaj u porodici na godinu dana uz 3 obroka, nedeljni džeparac (od nekih $200), zdravstveno osiguranje, pravo na godišnji odmor od 11 dana, pravo na dodatnih 30 dana za putovanje po završetku programa.

Maksimum 45 radnih sati nedeljno, do 10 sati dnevno, jedan i po slobodan dan svake nedelje, 1 ceo slobodan vikend mesečno. Uz to, učesnik ima pravo na edukativni kurs u vrednosti od $500 koji pokriva porodica. Učesnik programa ima podršku lokalnog koordinaotra (svakog meseca učesnici imaju sastanke sa koordinatorom i ostalim lokalnim učesnicima programa).

Program započinje dvodnevnom obukom- CPR, prva pomoć i upoznavanje sa zakonima i životom u Americi.

Iskustvo Au Par

Čitateljka bloga i učesnica ovog programa, Jovana Pržić, je ovako opisala program:

“Moje iskustvo je zaista sjajno. Jako brzo sam pronašla porodicu baš kakvu sam želela, starija deca – blizanci, dečak i devojčica od 10 godina. Što znači da imam dosta slobodnog vremena kada su oni u školi. Odnos sa porodicom mi je jako dobar, razumemo se i slažemo odlično. Ukoliko postoji problem uvek smo svi spremni da otvoreno razgovaramo i rešimo bilo kakvu nesuglasicu. Kako su deca starija tako ja nemam mnogo obaveza oko njih. To je uglavnom buđenje, doručak, priprema za školu, vožnja do/iz škole, vožnja na vannastavne aktivnosti, pomoć oko domaćeg i priprema večere. Nedeljno uglavnom radim 35 sati, a maksimum 40.

Par puta sam bila pozvana da odem sa njima na ručak ili večeru preko vikenda kada ne radim ili da im se pridružim za proslavu praznika kao što je Thanksgiving, Chanukah i neke druge aktivnosti kao recimo odlazak u muzej u Filadelfiju. Jako mi se dopada što sam posebno sa decom izgradila jako dobar odnos i osećam se kao deo porodice.

Program bih preporučila svima koji žele da unaprede jezik, da upoznaju američku kulturu i način života, da promene ugao gledanja na stvari, da putuju, da se druže i upoznaju ljude drugih nacionalnosti, da zarade a možda i malo uštede. Preporučila bih naravno onima koji vole decu, koji žele da iskuse edukaciju u USA na nekom koledžu ili vikend kursevima. Kao i onima koji žele da se osamostale i koji su spremni da minimum godinu dana provedu daleko od kuće i bližnjih.

A možda može biti i dobra opcija za sve oni koji posle srednje škole nisu ništa upisali, pa imaju celu godinu na raspolaganju do naredne šanse za fakultet. “

3. Work and Travel program

Iako deluje da za ovaj program znaju i ptičice na grani, ne mogu da ga preskočim jer jeste način dolaska u Ameriku. I to za nekoliko hiljada studenata godišnje, iz celog sveta.

Ovaj progam učesnicima donosi izvanredno radno i životno iskustvo, uz mogućnost da nešto novca i donesu kući.

Na Work and travel program došla je i Jovana Kvržić, čiji priču možete pročitati ovde.

Program počinje krajem maja i traje do kraja leta, a u proseku studenti zarade između 8 i 12 hiljada dolara.

Učesće u programu te košta oko $1,000 dolara plus troškovi vize, avionske karte, smeštaja i džeparca.

Ostali programi kulturalne razmene

Imala sam sreću da stupim u kontakt sa Željkom iz Experience agencije, koji mi je pojasnio koje sve programe oni pružaju, pored Work and Travel i Au Pair. Tako sam čula i za neke, za mene nove programe, a one za koje sam samo načula ranije, su mi sada mnogo jasniji.

Programi koji spadaju u ovu kategoriju su zapravo program vezani za J1 vizu, a sada pričamo o praksi odnosno Internsip programu, Trainee programu i programu za profesore (Teacher Exchange).

4. Stručna praksa- Internship i Trainee programi

Ovo su dakle programi  namenjeni mladim profesionalcima i onima koji žele da prodube svoje znanje i iskustvo.

Dobra je prilika za oblasti marketinga, menadžmenta, ekonomije, IT-a, arhitekture, ugostiteljstva (kulinarstvo, hotelijerstvo), mada zapravo sve sfere mogu naći praksu u Americi.

Za Internship program potrebno je da ste na završnoj godini studija ili da nije prošlo više od godinu dana nakon diplomiranja. Onda imate mogućnost da na praksu dođete u Ameriku.

Razlika između Internship i Trainee programa je taj što je za prvi potrebno da ste apsolvent ili sveže diplomirani a za Trainee program je bitno da imate iskustvo.

U oba slučaja važno je da postoji plan vaše prakse, odnosno obuke, koji treba da sastavi poslodavac.

Ono što je za učesnika jako dobro je da viza nije prepreka njegovoj željenoj praksi, jer ako sam nađe svog idealnog poslodavca, treba mu samo prilika i plan obuke. Vizu rešavaš preko sponzora. Experience agencija je u ovom slučaju tvoj savetnik i tvoja veza sa sponzorom, koji je spona tebe i tvog poslodavca.

Za Trainee program nije neophodno da imate diplomu fakulteta, ali je važno da imate iskustvo u svojoj struci i da je praksa nadogradnja na vaše stečeno znanje. Odnosno uz fakultet je potrebno iskustvo od godinu dana, a bez fakulteta je potrebno iskustvo u struci od 5 godina.

Programi traju između 12 i 18 meseci i moraju da sadrže trening plan koji ima barem tri različite faze. Po završetku programa, imaš pravo na mesec dana turističkog boravka u Americi.

Praksa može biti neplaćena ili plaćena, ali to zavisi i od poslodavca i od vas. Postoji opcija kada sami birate poslodavca ili kada vam agencija bira, a to diktira i cenu ovog programa.

Tako da je odlična prilika ako tvoja željena praksa ima prepreku vize, jer kroz ovaj program rešavaš i to.

Cena ovih programa je između 2 i 4 hiljade dolara, u šta nije uračunata karta i džeparac.

5. Teacher Exchange

Ovaj program namenjen je nastavnicima koji žele da iskuse rad u Americi. U pitanju je kulturalna razmena, sa ciljem da nastavnici iz celog sveta prenesu deo svoje kulture u Ameriku.

Uslovi su stečena diploma osnovnih studija i iskustvo od barem dve godine, uz dobro znanje engleskog jezika.

Ovaj program najviše je pogodan za nastavnike prirodnih nauka, matematike na primer, ali i za edukatore koji su obrazovani za specijalnu nastavu, odnosno za decu sa invaliditetom.

Nastavnici dobijaju posao u državnim američkim školama, i plate i uslove rada kao i Amerikanci.

Trajanje prvog ugovora je godinu dana, ali postoji mogućnost da se produži na pet godina. Plate nastavnika u Americi se kreću između 40 i 60 hiljada dolara godišnje. Ukoliko nastavnik dođe sa porodicom, supružnik ima pravo na rad.

Ukoliko te dolazak u Ameriku zanima preko nekog od ovih programa koje nudi Experience agencija, popuni ovaj upitnik i bićeš uskoro kontaktiran. Experience agencija nudi programe: Work and Travel, Au Pair, programi stručne prakse i Teacher Exchange.

 

6. Dolazak na posao u tvojoj struci

Može se reći da je malo teže dobiti posao u Americi u tvojoj struci, ali nije nemoguće.

Tome svedoči i priča čitateljka bloga koja je dobila posao u struci a sa njim i Zelenu kartu. Podelila je svoju priču u tekstu Pronalazak posla u Americi. Njena oblast je primenjena umetnost. Ali kao što sam rekla, to može da bude put za sve koji svoju stručnost mogu da dokažu sa distance.

Pronalazak posla u Americi-iskustvo čitateljke-

Kao i za druge strane zemlje, potrebno je da budeš ili znaš nešto što ovde nije lako pronaći.

Iako nemaš radnu vizu, možda imaš nešto što poslodavcu treba. U poslednje vreme najviše se ljudi iz IT sektora uspe da pronađe posao koji će mu rešiti i radnu vizu, ili u najboljem slučaju Zelenu kartu.

Načini pronalaska posla, odnosno poslodavca, mogu biti sajtovi poput Linkedin-a, Glassdoor i Indeed. Postoje i specijalizovani sajtovi za određene struke. Najbolje je ako imaš direktan kontakt sa željenim poslodavcem, odnosno budućim kolegom.

Zaključak

Ovaj tekst koji čitaš dopunjavaće se informacijama. Ukoliko nisi danas pronašao odgovor na svoje pitanje, pokušaj ponovo.

Ukoliko želiš da budeš deo Zajednice koju gradim kroz Newsletter, prijavi se putem ovog linka ili na dnu stranice. Svake srede šaljem nove priče i iskustva, a već u prvom e-mailu čeka te poklon. Na taj način sigurno nećeš propustiti nove informacije.

Srećno!

Podeli tekst sa prijateljima!
Subscribe
Notify of
guest

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments