Koraci do američke vize

Da bi došao do američke vize dobro moraš da se informišeš o svojim mogućnostima za dobijanje iste. Sa koferom punim informacijama i ispunjenim mogućnostima, čekaju te sledeći koraci:

1. Prepoznaj vizu za koju apliciraš – u tome ti može pomoći tekst Kako da dođeš u Ameriku?;
2. Prikupi neophodna dokumenta za tu vizu, potvrde o fakultetu, redovnom zaposlenju, dokumenta o imovini, papire o poslu ili studiranju koji te čekaju;
3. Napravi fotku u foto studiju, imaj je i u digitalnoj formi (ne sme da je starija od šest meseci). Obuci majicu odnosno košulju u boji, kako bi imao kontrast u odnosu na pozadinu. To je informacija iz foto sudija, na osnovu njihovog iskustva jer kažu da su se ljudi vraćali po nove fotke;
4. Popuni formular DS- 160 (https://ceac.state.gov/genniv/ ) na engleskom jeziku. U ovom formularu zapravo navodiš sve svoje podatke, od ličnih podataka, do zaposlenja, podatke o porodici, osobama sa kojim putuješ, da li imaš familiju u Americi, zemlje koji si obišao, razlog zbog kojeg putuješ. Ukoliko ti znanje engleskog nije zavidno, imaj pored sebe osobu koja će ti prevesti pitanja i zajedno ih pređite. Važno je da znaš šta si odgovorio i da nema grešaka. Prilikom popunjavanja će ti biti potrebni:

• fotografija u digitalnom formatu;
• pasoš (koji je važeći barem 6 meseci od planiranog povratka i ima dve slobodne strane);
• datumi kada planiraš da odeš i da se vratiš;
• podaci o poslednjih 5 puta kada si odlazio u Ameriku, ako ih je bilo;
• informacije o tvom zaposlenju i zanimanju;
• podaci od škole na koju ideš za vize F, J i M;
• za radne vize (H 1B, H-2, H-3, CW1, L, O, P, R, E2C i druge) podaci o formi koja šalje peticiju za tebe.

5. Plati taksu u ovlašćenoj banci ili online, u iznosu od $160 (odnosno $190 za neke radne vize, a za investitorske ili bračne je i više);
6. Zakaži svoj termin;

Najčešće vreme čekanja za intervju je oko 8 dana, ali ako apliciraš za studentsku ili vizu programa koji podržava američka vlada, može da bude i jedan dan. Zato predlažem da sve potrebno prikupiš pre zakazivanja.

7. Proveri email– treba da ti stigne potvrdni email sa instrukcijama- ištampaj i ponesi sa sobom.

Šta poneti sa sobom?

Obavezno:

• Pasoš;
• Potvrdu o popunjenom formularu DS 160;
• Fotografiju;
• Potvrdu o uplati takse (ukoliko nije plaćena online)
• Instrukcije koje su ti stigle na email;
• Za studente- indeks, za đake- đačka knjižica;
• Za venčane- bračni list.

Poželjno: poneti dokaze o tvojoj priči odnosno vizi za koju apliciraš

• Potvrda o stalnom radnom odnosu ako si zaposlen:
• O imovini – to je na primer nešto što govori da si vezan za svoju zemlju i da ćeš da se vratiš;
• Ako je aplikacija za radnu vizu, onda podaci o firmi, ili peticija koju ti firma šalje;
• Reference, garantni listovi, sve što može da ti pomogne.

Deca mlađa od 14 godina i ljudi stariji od 80 godina nema potrebe da idu lično u Ambasadu. Porodica može da ide zajedno, ali svako ima svoj broj. Na ulazu u čekaonicu možete pitati o tome da li idete zajedno na sve šaltere.

Šta ne poneti sa sobom?

Osim dokumenata koji će ti biti potrebni i najneophodnijih stvari, nemoj ništa drugo da nosiš, ako ne moraš. Na ulazu prolaziš kontrolu koja je kao na aerodromu, dakle prolaziš skener i izuvaš se, skidaš kaiš. Telefon gasiš i ostavljaš ga tamo, u zamenu dobiješ papirić sa svojim brojem. Zabranjeno je da se unese elektronika.

Moj ti je savet da poneseš eventualno neko lagano štivo poput časopisa i ručni sat, da ne zaviruješ kod drugih ljudi u ruke, kao ja. I papirne maramice, ako dođe do suza- bilo radosnica ili onih drugih.

Računaj da ćeš u ambasadi provesti između 2 i 3 sata. Hranu i vodu sam prilično sigurna da ne možeš da uneseš. Toalet imaš u čekaonici, sa leve strane.

Kako i kada doći do ambasade u Beogradu?

Termini su najčešće u ranim jutarnjim satima, te je potrebno dobro da se organizuješ jer sigurno ne želiš da zakasniš. Mada mi veruj, ne želiš da stigneš ni mnogo pre, idealno je 15 minuta pre tvog termina.

Američka Ambasada u Beogradu se nalazi na Dedinju, Bulevar Kneza Aleksandra Karađorđevića 92. Do tamo možeš da stigneš gradskim prevozom, linijom 42, koja ide iz Birčaninove na Slaviji do Petlovog brda (tako gde živi onaj policajac). Gradskim treba oko 10 minuta da dođeš sa Slavije, ako nije špic. Ako ideš kolima, parking ispred ambasade je rezervisan. Mi smo parking mesto našli u Šolinoj ulici, preko puta ambasade.

Čekaonica

Stižeš ispred ambasade u predviđeno vreme. Tamo je već neka grupica ljudi. Radnik obezbeđenja proziva po terminima, koji su na 15 minuta. Kada dođeš na red, ulaziš na vrata gde prolaziš gore pomenutu kontrolu, ostavljaš svoj telefon ako si ga poneo i nastavljaš dalje u dvorište i na kraju dvorišta je ulaz u čekaonicu. Tamo ti pregledaju DS160 formular i instrukcije, daju ti broj i upute te gde da sedneš. Čekaonica se deli na levu i desnu stranu, i moguće je da to ima veze sa vizom za koju si aplicirao. Ja sam svaki put bila na desnoj strani.

Čekaonica inače izgleda kao banka, ima nekoliko šaltera. Desni šalteri su oni na koje prvo ideš, a sa leve su konzuli, ako sam dobro zapazila.

Prati ekrane sa brojevima i pažljivo slušaj kada tvoj broj dođe na red, jer će to da bude tri puta. Svaki put ponesi sve sa sobom za svaki slučaj- mislim na dokumenta. Jaknu i torbu (ako ih imaš) možeš da ostaviš na svojoj stolici, verujem da te niko neće pokrasti.

1. Prvi put daješ pasoš i proveravaju ti dokumenta, čini mi se da tu rade naši ljudi, odnosno da se priča na srpskom.
2. Drugi put daješ otiske obe ruke, prst po prst. Samo polako i bez nervoze. Treba da budu sigurni da je svaki prst dobro učitan.
3. Treći put ideš na razgovor sa konzulom. Tu zapravo saznaješ sve. Možeš da pričaš na jeziku kojem želiš, odnosno srpskom ili engleskom, ali ti je moj savet da pričaš na onom kojem ti je lakše. Ako već svakako imaš tremu a engleski ti nije najbolji, sigurno ćeš bolje zvučati na srpskom.

Intervju odnosno razgovor sa konzulom

Razgovor sa konzulom je prijatan i kulturan. Nema potrebe da imaš tremu, ali verujem da ćeš je imati. Trema ili uzbuđenje, kamen u stomaku ili leptirići. Sve ih obuzdaj.

Cilj ovog intervjua je da se potvrdi verodostojnost podataka i informacija koje si dao. Ako si aplicirao za turističku vizu, sigurno će želeti da budu sigurni da imaš zašto da se vratiš.

Konzuli su dobro pripremljeni za tebe, kao što ti treba da budeš kada konkurišeš za neki posao. Znaš sve o nekome, ali postavljaš samo ključna pitanja. Znaju sve o tebi ali ti daju prava da objasniš sve što želiš i sve što te pitaju. Zapamti da si pre koji dan popunio formular i dao mnogo podataka, a oni su to pročitali. Na tebi je da budeš iskren i samouveren.

Najčešća pitanja koja konzuli postavljaju su:

• Gde ideš i koliko ostaješ?
• Čime se baviš?
• Da li imaš nekoga u Americi?
• Ko te čeka kada se vratiš?
• Da li imaš nekretine, novac?
• Kako ćeš da isfinansiraš put?

Odluka je pala

Ukoliko si odbijen za vizu, dobićeš papirić umetnut u pasoš, gde lepo piše da si odbijen i da nisu dužni da ti objasne zašto. Nastavak glasi nešto poput, ukoliko se tvoj status promeni, možeš slobodno opet da apliciraš. Novac za aplikaciju za vizu se ne refundira i ne može da se prebaci na treće lice.

Ako ti je viza odobrena, dobićeš papirić na kojem piše kada će ti stići pasoš sa vizom unutra. Ako nije promenjeno, koriste DHL kurirsku službu i ide se lično u predstavništvo po pasoše. Ponesi sa sobom ličnu kartu ili vozačku dozvolu, jer ti neće dati pasoš bez identifikacije.

Postoji email adresa na kojoj možeš da postaviš pitanje u vezi sa svojim intervjuom, ali nakon njega, consbelgrade@state.gov.

Najvažnije od svega je da ne zaboraviš da su ljudi koji rade u američkoj Ambasadi samo ljudi i da imaju pravo da greše. Ukoliko je tvoj zahtev za vizu odbijen, nije stao svet i možeš ponovo da pokušaš, sa jednim iskustvom više.

Najvažnije – šta sada?

Kako god da je prošao intervju, nađi neko prikladno mesto gde ćeš to da proslaviš, ili obeležiš.

Mi smo to obavljali jednim carskim doručkom u restoranu Kuhinja, u ulici Vojvode Stepe 93. Trenutno mi Google kaže da je restoran zatvoren i nadam se da je informacija netačna.

Drugo, možda prikladnije mesto za doručak je pekara Trpković, najbolja pekara na svetu. Ima je na tri lokacije, al verujem da je Slavija najbliža, u Nemanjinoj 32.

Nakon toga podeli sa mnom ikustvo sa tog mesta. 🙂 Naročito ako je bilo prijatno.

Zaključak

Biti spreman i obavešten je deo pripreme, ne samo za dobijanje vize nego za bilo koji uspeh koji sebi želiš.

Na tebi je kako ćeš svoje iskustvo da oblikuješ. Iako ne odlučuješ ti da li ćeš vizu da dobiješ, bolje je kada znaš da si uradio sve što je bilo do tebe.

Nadam se da si vizu dobio i da ti je ovaj tekst makar najmanje pomogao.

Informacije kojima ja raspolažem se odnose na Ambasadu u Beogradu, ali postoji Ambasada i u Sarajevu, Zagrebu i Podgorici. Rado ću čuti tvoje iskustvo iz drugih ambasada ?

Srdačan pozdrav i srećno!