Narednog meseca će biti tri godine kako smo seli na avion i došli u Ameriku. Suprug, ja i jedanaestomesečna beba. Tri kofera i jedan ranac, možda još jedna torba. I krevetac na rasklapanje. Šta je stalo, to je sa nama, to imamo.
Iskrena da budem, mislila sam da će mi samopouzdanje i osmeh na licu biti gotovo pa dovoljni da se prilagodim i ostvarim sve svoje i naše snove jer ih bože moj- ja želim. U suštini, u tom sam momentu samo jedno želela a to je da nas troje budemo zajedno. Nisam se upuštala da mislim šta je sve to što ne znam i šta nas zapravo sve čeka.
Verujem da svi imaju taj osećaj bliskosti kada je Amerika u pitanju, što nije ni čudno kada svi odrastamo uz američku kulturu, od muzike preko filmova, trendova i gotovo svega što nas okružuje. Međutim, stvari nisu baš toliko jednostavne a još manje bliske, kao što sam ja pretpostavljala.
Upravo zato želim tebi da olakšam i približim. Pišem tebi ono što bih ja volela da sam znala pre.
Grad i država
Amerika broji 50 država i svaka je priča za sebe, ima svoje zakone, poreze, svoje specifičnosti. Isto tako, prema Wikipediji, ima preko 311 gradova koji broje više od 100 hiljada ljudi. Najveći grad je Njujork sa preko 8,5 miliona ljudi a ja se nalazim u Hjustonu, državi Teksas, koji je četvrti po veličini i ima 2,3 miliona stanovnika. Dok ovo pišem i izvlačim sa Wikipedije, u čudu sam jer sam mislila da ima i više. Ali to su zapravo cifre samih gradova, bez okolne erije. Tako da su realne brojke mnogo veće, odnosno 6,5 miliona ljudi u Hjuston eriji.
Poenta ovih brojki bila je da ti pojasnim da su razlike kao i mogućnosti preogromne i veće nego što možeš da zamisliš. To naravno može da ima svoje prednosti ali i mane, što se više informišeš, to će ti više koristiti.
U istom gradu i u istoj ulici možeš da vidiš viletine u vrednosti od nekoliko miliona a malo dalje ljude koji žive na ulici. Meni lično je to bilo nezamislivo, al ću za to da okrivim moje ružičaste naočare.
Zaključićemo da je izuzetno važno u koju državu, koji grad i koji kraj grada dolaziš, naročito ako započinjes život ovde. Ukoliko imaš mogućnost, izaberi prema svojim potrebama.
Mi smo imali sreću da smo došli u planski izgrađen gradić The Woodlands, na severu Hjustona, koji je namenjen imućnijim ljudima i građen je upravo iz potreba da se napravi bezbedno mesto.
Danas živimo u još novijem i bezbednijem delu, koji je zapadni deo Hjustona, i još uvek se gradi i razvija. Za supruga i mene, to je selo, jer se mi nalazimo na najvišoj tački našeg Cinco Ranch- a, na drugom smo spratu (to je ovde treći sprat jer prizemlje računaju kao prvi). Dakle, ogromne kućerine sa uređenim ulicama, trotoarima, cvećnjacima i manjim šoping centrina.
Stan, odnosno mesto gde odsedaš
Kada smo stigli, bili smo smešteni u gostinskoj kući jedne porodice čija deca treniraju u klubu gde suprug radi. On je tamo proveo prvih šest meseci dok smo mi još bile u Srbiji. Vrlo brzo našli smo stan u koji smo uselili. Da bismo to postigli, bilo je potrebno dati depozit, koji obično zavisi od izvesnog kreditnog skora (Credit Score), a kreće se između $100 i visine mesečne kirije. Imali smo sreću da smo prvi mesec stanarine dobili gratis, što je dosta moguć scenario ukoliko stan iznajmljujete u apartmanskom kompleksu, na određeni vremenski period. Ta situacija nam je pomogla da kupimo stvari za stan.
Iako sam znala da se useljavamo u nenamešten stan, nisam mogla to da zamislim jer mi se čini da do tada nikada nisam videla prazan stan. Prazan stan ovde podrazumeva da imaš kompletnu kuhinju, kupatilo i najčešće mašinu za pranje i sušenje veša. Dakle osim toga, samo zidovi. Kada smo uneli naše kofere i krevetac, slatko smo se ismejali. Niti gde da sedneš niti gde da se raspakuješ.
Potom smo otišli u prodavnicu i krenuli u šoping. Krevet- na naduvavanje, posteljina- pogrešnu smo veličinu kupili ali bože moj. Dušek je bio veličine kvin a posteljina king. Nismo imali pojma šta to znači a ni vreme da izučavamo. Kupili smo tanjire, escajg, so, biber, neki set šerpi i vratili se u stan koji je i dalje bio prazan. Ipak, mi smo bili svoji na svome i spremni da ostvarujemo naše snove.
Ljudi
Ljudi u Americi su nasmejani i ljubazni ali ih realno baš briga za većinu stvari. Na primer ako te nešto pitaju, ne zanima ih apsolutno ništa o tome ili ih zanima samo suština, tako da se nauči da kratko i jasno odgovaraš na pitanja.
Druga je stvar kada pronađeš prijatelje koji žele sve da čuju, ali štedi reči do tada. Praktično, jasno i koncizno. Jednostavno, tipični Amerikanci vole da je sve što više moguće prosto i praktično.
Važno je znati da Amerikanci vole da pomažu, i velika je šansa da naiđeš na ljude koji će ti pomoći i dati ti sve što ti je potrebno. Mi smo tako dobili od jedne porodice nov krevetac i mnogo igračaka. Zapravo, većinu inventara u stanu smo dobili od nekoliko suprugovih kolega.
Ono što Amerikancima najviše fali je socijalizacija. To je opšte poznato i veliki broj ljudi ovde živi usamljen i otuđen život. Verujem da je to zbog načina kulture, ali trude se da stanu na put tome. Meni je bio poseban izazov kada sam se trudila da se na neki način povežem sa ljudima. Kako sam smatrala da se ljudi uglavnom upoznaju preko posla ili u školi, morala sam da prodrem dublje i nađem način koji je van mojih ideja.
Kada sam shvatila kakve ljude želim oko sebe, imala sam veliku sreću da sam ih pronašla. Međutim, trebalo mi je skoro godinu dana do toga i baš mi se posrećilo. Tražila sam mame, koje ne rade, imaju decu uzrasta moje ćerke i vole da se druže, idu jedne kod druge, ali i da izlaze u grad, bez dece. Upravo takvu grupu mama sam pronašla preko Meet Up aplikacije. To je bila čista sreća, jer sam aplikaciju otkrila dva tri dana nakon što je grupa kreirana. Na taj način našla sam savršenu ekipu za sebe, deset mama koje su bile sve što sam tada želela.
Sa preseljenjem, našla sam se u početnoj poziciji i sada je potrebno sve graditi iz početka. Džabe svo znanje ako vreme ne radi za tebe. Mi smo se iznenada preselili u drugi deo grada, tako da su svi ljudi koje poznajem udaljeni na minimum sat vremena, brze vožnje. Ali sam odlučila da to iskoristim i pronađem još bolju ekipu.
Životni stil Amerikanaca
Jedna od glavnih stvari koja se razlikuje je defintivno životni stil, ali nam nije toliko stran, sa obzirom na američku kulturu koja je odavno deo naših života. Ali jednu stvar verujem da ne možeš da zamisliš, a to je da stvarno svuda i uvek moraš da ideš kolima. Mislim da je to nešto što mi i danas najteže pada, i to je nešto zbog čega bih se (tako makar mislim) preselila u Njujork. Iako tu gde živim imam pešačke staze, jako je mali broj ljudi koji ih koristi.
Osim što se ide kolima, mesta gde se najčešće ide su- pogodićeš iz prve- šoping centri, restorani i prodavnice. Ide se u ogromne nabavke hrane i pića, o tome više u tekstu Kako izgleda moja nedeljna i mesečna nabavka.
Ono što meni lično izuzetno nedostaje je to da se ljudi šetaju ulicama i naravno gradski prevoz. Dok sam živela u Beogradu želela da imam kola da ne moram da idem gradskim prevozom, danas bih se itekako menjala za tu slobodu kretanja u smislu da postoji sredstvo koje te vozi od tačke A do tačke B a da ti usput možeš da radiš nešto drugo.
Hrana
Velika većina ljudi u Americi se hrani unapred pripremljenom hranom koju prosto ubace u mikrotalasne ili eventualno obične rerne. Do toga je došlo sa industralizacijom, kapitalizmom i sa činjenicom da su žene počele masovno da rade, te su se tražila brza i jednostavna rešenja. Tako ćeš upravo tu hranu najviše primetiti po marketima, u kojima najveći delovi zauzimaju zamrzivači. I ovoj temi čitaj detaljnije u tekstu Kako da se hraniš zdravije dok ostvaruješ američki san.
Restorani i kafići
Kako je u Americi manje više sve na traku, tako je i kada je reč o restoranima i kafićima. Znaš ono- odeš sa društvom na kratku kafu i vratiš se posle nekoliko sati? E to je nešto što još ovde nisam videla, ali ću nastaviti da se nadam.
Dakle, usluga u restoranu je- brza. Ukoliko ideš u restoran gde dolazi konobar da te posluži, koji nije klasičan fast food, možeš da očekuješ da ćeš kompletan obrok da završiš za maksimum sat vremena, uključujući i desert. To je sigurno praktično. Isto, znaj da će konobar koji te uslužuje biti ljubazan sve vreme i da će uraditi sve da ispuni tvoje zahteve jer veruje da će da dobije bakšiš u zamenu za to. Bakšiš se smatra obaveznim i gleda se da bude između 5 i 20%, ali granice ne postoje.
Gde jesti i kako izabrati dobar restoran?
Uvek slušati i čitati preporuke. Međutim, još važnije je znati šta ti se zapravo jede i koliki ti je budžet jer je spektar restorana preširok. Može se naći pristojan obrok u rasponu između 10-15 dolara po osobi. Dobro je znati da su porcije velike, tako da ako naručuješ hranu za poneti, slobodno možeš da uzmeš dečiji meni, ukoliko ti se dopada šta je u ponudi. A dečiji meni je uglavnom oko 5 dolara. Isto tako, obroci u skupljim restoranima su od nekih 20 do 50 dolara. Ovde ne govorim o specijalitetima, nego na primer o salatama, burgerima, pastama i sličnim jelima.
Zanimljivo je da se skoro u svakom restoranu služe sokovi na točenje, baš kao kod nas u MC Donalds restoranima, jedina je razlika što se samo jednom plati a dosipavaš dokle ti volja. Što ja svakako nikome ne bih prepočuila, al verujem da je korisna informacija za one koji piju sokove i vole te doze šećera u svojoj krvi. Nažalost, u Americi u sokovima čak nije ni šećer, nego još štetniji – visoko fruktozni kukuruzni sirup. U principu možeš da naručiš mali sok a svakako popiješ količinu koju bi dobio da si uzeo veliki i malo više platio.
Reči koje najbolje opisuju Ameriku
Postoje reči koje iako znate dobro engleski, mogu da vam pomognu i olakšaju komunikaciju ovde. Dve bih istakla i mislim da najbolje oslikavaju Ameriku, owerhelmed i convinient.
Owerhelmed znači preplavljen, ali se koristi u svim mogućim i nemogućim situacijama, pozitivnim ili negativnim. Možeš biti owerhelmed jer ti se svašta lepo izdešavalo, a može i jel je ružno.
Convinient znači pogodan, ali se koristi da izrazi udobnost, prikladnost, ugodnost, praktičnost, jednostavnost, nešto nadohvat ruke. Klasičan Amerikanac neće uraditi nešto jer mu nije convinient. To je za njega dovoljno, nije mu u zoni komfora. To imaj svaki dan na umu, pa okreni u svoju korist.
Veličine i merne jedinice
Kako Amerikanci vole da su drugačiji po svemu i svačemu, autentični i neponovljivi, tako imaju i posebne merne jedinice da nama koji dođemo sa strane zagorčaju život. Prilično sam sigurna da ovo nije način kako i zašto su nastale, al ko mi brani da mislim kako hoću?
Dakle, sve svoje veličine počni da učiš pre nego što sletiš na američko tlo, ako želiš da se pravilno izraziš. Ja se još uvek borim sa paundima jer ne mogu da prihvatim svoju težinu kao trocifrenu, a kako imam više od 45 kg, to je praktično nemoguće. Jer je upravo toliko kilograma već 100 paunda (pound ili lb). Šalu na stranu, sigurno će ti koristiti da se na vreme pripremiš za nove metrike.
Paundi će ti najviše biti potrebni u prodavnici hrane (Grocery Store) jer su cene izražene u njima, ili su na komad.
Temperatura se meri u Farahajdima (F) koji nemaju nikakve veze sa celzijusima ?, kada je 100 F tada znaš da je pretoplo, preko toga nemoj napolje ako ne moraš. Za mene je idealna temperatura 78 F što je 24 C. Formula glasi nešto ovako ( x F – 30 ) : 2 = y C ali je to više za orijentir.
Rernu najčešće pališ na 405 F što je 200 C, sa 100 F temperaturom ispod miške se ne ide u školu ili vrtić, a ispod 50 F znaš da ti treba zimska jakna.
Udaljenost se meri miljama, a jedna milja (mile) je 1.6 km. Ograničenja po gradskim putevima su glavnom 35 milja po satu (mph), dok je maksimum u Americi 85, dakle 136 kilometara po satu.
Tečnost se meri u galonima, a jedan galon je oko 3,8 litara. Gorivo se izražava u toj veličini, ali i druge tečnosti po marketima. Na primer kupuje se galon mleka ili pola galona.
Pinta je jedna od najvažnijih jedinica jer se u njoj prodaje i sladoled ali i pivo. Jedna pinta je 473 ml. A jedna pinta sladoleda mojoj drugarici predstvalja mali desert. Ali pinta može da se smatra i porodičnim sladoledom. Sve je stvar procene, zar ne?
Umesto kvadratnih metara (m2) naići ćeš na skver fite (sq ft), te je naš stan od 1250 skver fita zapravo 116 kvadrata. Dakle skineš jednu nulu i dobiješ okvirnu veličinu.
Piši kao što govoriš i čitaj kako je napisano. Više ne.
Kako Vuk i Adelung nisu uspeli da utiču na formiranje gramatike engleskog jezika, spelovanje može da bude poseban vid zabave. Koliko god da si dobar u engleskom, ipak verujem da ti spelovanje danas, pogotovo sa svim olakšicama i automatskim ispravljanjem (auto correct), nije nešto sa čim si opterećen i na šta si spreman.
Ovde možeš da naučiš da se isto ime može spelovati na mnogo različih načina, kao što je ime Kristi ili zapravo bilo koje drugo. Nauči da speluješ svoje ime i prezime kao dobru pesmu jer ćeš jako često imati potrebu za tim.
Savetujem ti da ukoliko imaš ime sa specifičnim spelovanjem, nabavi sebi neko kratko umetničko ime za potrebe kada poručuješ hranu ili kafu po restoranima, olakšaj sebi život. Ja sam sebi dala umetničko ime Nina, ali priznajem da su me čak i to pitali jednom kako se speluje. Moja reakcija bila je, uzmi me bože, sada.
Za kraj
Biti spreman više je stanje duha nego informacija. Biti otvoren je nešto najvažnije što možeš da uradiš kada ideš bilo gde, u drugi grad, drugi kraj grada ili odlaziš na drugi kraj sveta. Korisno je čuti priče drugih ljudi ali znaj da je tvoja priča samo tvoja i od tebe zavisi kakav će ishod ali i celi tok imati.
Budi svoj na svakom koraku i imaj na umu koji je tvoj san, američki ili ne, to ćeš naknadno da odlučiš.
Ako postoji tema o kojoj želiš više da znaš, možeš mi poslati mail, ili me kontaktirati putem kontakt forme. Rado ću pomoći i biti tvoj izvor informacija.
Živeli i srećno!
