Zdravlje nema cenu, te smo se mi pri samo dolasku opredelili da ćemo se prvenstveno hraniti zdravo nauštrb svega drugog. I prilično sam ubeđena da je to najbolja odluka koju smo mogli da donesemo.
Tu mi je pomoć pružila draga Tatjana Popović sa njenim savetima na šta da obratim pažnju i sa listom najzagađenijih namirnica, koju mi je poslala. Na listi hrane koju uvek treba kupiti organsku su: jagode, spanać, nektarine, jabuke, grožđe, breskve, višnje, kruške, paradajz, celer, krompir i paprike.
Pomogla mi je i oko prevoda, jer je poseban izazov kada ne znaš ni šta ni gde da tražiš. Tatjana je inače živela pet godina u Americi i tu je stekla diplomu Health Coach-a, na Institutu za integrativnu ishranu u Njujorku. Pored svoje prakse, ona se svakodnevo edukuje i zalaže za zdravu hranu, a ima brojne recepte dostupne i na srpskom i na engleskom.
Moja prva nabavka
Kada sam se prvi put obrela u prodavnici hrane, mogu da kažem da sam se osetila kao Alisa u zemlji čuda. Ništa mi nije bilo poznato, nijedno ime niti brend, tako da je nabavka bila blago rečena stresna. Dobro, jasno je da sam prepoznala Coca Colu i slično ali to nije na mojoj listi namirnica niti potreba.
Osim nepoznatih namirnica, nepoznate su mi bile i veličine u kojima se hrana prodaje. Cene su najčešće izražene u paundima, ali se često može naći i da je cena po komadu, ako je u pitanju neka veća voćka poput ananasa ili povrće poput krastavca.
Izbori su preogromni a raspon cena i nije toliko veliki. Na primer od najnezdravije do najzdravije namirnice, razlika je retko kad veća od dolar. Tu mislim ako biraš najzdraviju ili najnezdraviju čokoladu, marmeladu ili testeninu. Čak je razlika između GMO proizvoda i organskog gotovo neprimetna.
Za meso i mleko to nije slučaj, jer je cena organske piletine često i dva puta skuplja od konvencionalne.
Amerikanci su nacija sa najvećim stepenom gojaznih ljudi i ljudi obolelih od dijabetesa i srčanih oboljenja
Jasno je da je glavni uzrok tome hrana. Ali, mora se uzeti u obzir njihova kultura i tradicija, kao i naša. U Americi već treća generacija odrasta na unapred pripremljenoj hrani i bez elementarnog znanja o kuvanju.
Sa druge strane, kultura bivše Jugoslavije se mnogo razlikuje, te je to naša veeeelika prednost. Na našim prostorima je srećom još uvek kuvanje u trendu, i nadam se da će tako i da ostane.
Uz dodatne informacije i znanje, nema straha za nas.
Hrana je puna veštačkih aditiva, kako bi joj se produžio rok trajanja
Ne može svako da priušti da kupi zdravu i svežu hranu stalno, ali kada god možeš znaj odakle hrana dolazi i kako je pripremljena.
Nedavno sam naišla na celo pile začinjeno otrovom. Ali doslovno. Pile lepo- sveže pile, začinjeno karagenanom. Karagenan (Carrageenan) je otrov, koji je u Evropi zabranjen a ovde se trpa u sve i svašta. To je inače prirodan sastojak, mislim iz prirode je, ali je povezan sa upalama i oštećenjima sistema za varanje, kao i sa nastankom raka na debelom crevu. Znači, definitivno nije na listi namirnica koje bih ikome preporučila.
Nalazi se u većini sladoleda, mlečnih proizvoda, salama, i slično. Ima ga i u mnogim proizvodima u Srbiji, ali ovde sam ga videla i u deklaracijama tortilja, pavlake, pa kao što rekoh i u piletini. Karagenan se smatra jeftinijom verzijom aditiva koji produžavaju rok trajanja hrani, tako da se retko nađe u organskim proizvodima. U Evropskoj Uniji i Kanadi je zabranjen.
Uspela sam da ga pronađem i u prilično skupoj dečijoj pasti za zube, koju pri tom navode kao zdravu. U svakom šlagu ili slatkoj pavlaci sam ga pronašla, samo jedna je bez karagenana. Ta je naravno duplo skuplja od ostalih i ne toliko ukusna niti ima čvrstinu kao ostale slatke pavlake. Budući da slatku pavlaku koristim otrpilike jednom u tri meseca, to mi onda nije neki problem, kupim tu zdraviju verziju pa mi nije skupo, em me nije briga kako izgleda i da li je dobra čvrstina.
Lično mi je važno da izbegnem trovanje nezdravim namirnicama, kada god je to moguće.
Kako onda da se hraniš?
Trebalo mi je mnogo truda, učenja, istraživanja i čitanja dok nisam otrkila koji je najbolji proizvod prema mojim kriterijumima. A moji kriterijumi znače najčistije proizvode, po razumnoj ceni.
Od kako sam spremala prve kašice za ćerku posvetila sam se istraživanju o hrani, tako da sam prilično upućena u tematiku. U želji da se što bolje snađem u svim mojim poduhvatima, završila sam nekoliko online kurseva sa prestižnih univerziteta, kako bih bolje razumela zašto su stvari takve kakve jesu.
Najvažnije lekcije su:
- Dobro se organizuj i potrudi se da sam pripremaš hranu, sa odabranim sastojcima
- Trudi se da kupuješ u manjim marketima i lokalnim prodavnicama, ili ako postoji Farmers Market- ovde nije naglasak na ceni, već na kvalitetu proizvoda. Ipak, moram da primetim da mi je prilično skupo da teglu lokalnog meda platim 20 dolara, kada za te pare mogu da imam i 4 tegle ako kupim u Costco lancu, a i tamo piše da je sirovi, ogranski i lokalni med. Pa se traži balans.
- Nemoj ići u nabavku hrane kada si gladan i nikada nemoj ići bez spiska
- Kada odlaziš u market, kreći se po ćoškovima ? (ovo zvuči kao da se šunjamo po radnji). Misli se na to da ne zalaziš u redove zamrzivača i gotovih prozvoda. Slike hrane stvarno izgledaju fenomenalno, ali posledice ishrane tim proizvodima nisu nešto o čemu maštaš.
Izazovi na dnevnom nivou
Kako smo izabrali prioritete, moram da kažem da je jesti napolju tj van kuće za mene nekad prava noćna mora. Zdrava hrana nije da ne postoji ali je retko kada ukusna. Kada jedem van kuće, zamolim da mi dresinge (bez kojih ništa ne služe) stave sa strane. To sam takođe naučila od Tatjane.
Meso ume da bude ukusno, ali salata je otprilike kao da jedeš travu. Jednom prilikom sam tražeći svežu salatu zapravo dobila masno grilovano povrće.
Imam nekoliko načina kako se hranim:
- Pripremam obroke kod kuće, sa unapred isplaniranim rasporedom i nabavkom
- Kada god planiram dan van kuće, trudim se da ponesem sa sobom i obrok
- Ukoliko izaberem da jedem u restoranu, ne naručujem salatu nego burger ili već neko meso i kažem sebi da uživam u tome što ga je neko za mene pripremio. Ne mislim o ukusu nego o ugođaju
- Jedem po supermarketima– većina marketa ima odeljak sa sveže pripremljenom hranom. Kako tamo ne plaćaš uslugu, često je hrana kvalitetnija i imaš veći izbor hrane, možeš sam da dodaš šta želiš ili dokupiš u ostatku radnje, makar tunjevinu po svom izboru. Mada često i ovde primenjujem pravilo pod brojem 3.
Praktično rešenje
Savet je da se opremiš posudama za pakovanje hrane. U svakom marketu ćeš naći razne opcije posuda za čuvanje hrane, praktične lunch box-ove i termose. Tako hranu pripremljenu kod kuće možeš na lep način da poneseš na posao ili gde god da si krenuo.
Ovde su ljudi navikli na to, i sa tim što si poneo svoj obrok sa sobom, daješ do znanja da osim što brineš o svom budžetu, brineš i o svom zdravlju.
Volim što i deca u vrtiće i škole mogu ovako da nose svoje obroke.
Kada više platiš, dobiješ bolju hranu?
I dalje mi pada teško da jednu crvenu papriku platim između dva i tri dolara, kada za te pare u Srbiji imaš džak paprika. Ali se uvek urazumim sa dve činjenice- nećemo meriti samo cene nego i standarde, i drugo- zdravlje nema cenu.
Marketi su napravljeni tako da kupimo više nego što smo planirali. Imaju posebne markentiške metode i tehnike da te navuku da kupiš više nego što si želeo.
Od lagane muzike koju puštaju kako bi usporili tempo tvog kretanja, do mašina koje su napravljene da izbacuju mirise sveže pripremljene hrane sa odeljenja pekare, jer gladan kupac više kupuje. Proizvodi koji su postavljeni u nivo očiju, kao i nivo očiju dece su najčešće najskuplji. Oni plate cenu da bi se nalazili na nivou očiju. Tako da ne važi uvek pravilo da je cena isto što i kvalitet.
Gde i kako kupovati?
Ako te zanima na koji način ja organizujem nedeljnu i mesečnu nabavku, u koje radnje odlazim po šta, pročitaj u tekstu Kako izgleda moja nedeljna i mesečna nabavka.
Javi mi da li ti je ovaj tekst koristio i šta je to što bi još želeo da znaš.
Uzdravlje!