Zdravstveni sistem u Americi svakako je godinama goruća tema, a od prošle posebno.
Kada dolaziš u Ameriku, pametno je poneti svoju dokumentaciju iz matične zemlje. Tu predlažem karton imunizacije, ali i da ti sam znaš svoje zdravstveno stanje. Verovatno ti to niko neće tražiti, osim imunizacije, koja je potrebna za školu i za neka radna mesta. Ali, veruj mi da ćeš želeti da imaš, odnosno znaš.
Odlazak kod lekara
Odlazak kod lekara izgleda tako da prvo platiš, pa se klatiš.
Odnosno, prvo daješ sve svoje informacije, popuniš gomilu formualra, daš karticu osiguranja (ukoliko ga imaš), platiš pregled (sa osiguranjem platiš učešće odnosno co-pay a bez njega ceo iznos- self pay).
Kada ideš prvi put kod lekara, često imaš opciju da pri zakazivanju dobiješ formulare i popuniš ih online ili ištampaš, pa popunjene poneseš sa sobom. Tu pišeš sve istorije bolesti koje postoje i kod tebe i u tvojoj celoj porodici. Tu uskače momenat kada želiš da znaš svoje zdravstveno stanje, koje sam gore pominjala.
Važno je da imaš izabranog lekara, pogotovo za specijalističke preglede. I uvek ćeš prvi put platiti nešto više jer si novi pacijent. Naglašavam da je važno, jer kad imaš lekara i treba da zakažeš pregled, imaš veliku prednost i lakše će se za tebe naći termin.
Kako izabrati lekara?
Ukoliko biraš lekara preko osiguranja, onda je važno da izabereš onog koji ti je u mreži (network), kako bi imalo smisla tvoje osiguranje. Ukoliko nemaš osiguranje, biraš lekara kojeg želiš i koji prima “self pay” pacijente- ali uvek se drži preporuka.
Kada ideš na preporuku, za tebe važe bolja pravila nego da si samo nabasao. A mnogi lekari ni ne primaju nove pacijente, a zbog preporuke mogu da naprave ustupak.
Ovo pričam iz ličnog iskustva – kada sam birala ginekologa i bila odbijena od prvih deset, jer nisu primali nove pacijente. Kod jedanaestog sam rekla da mi je određena osoba preporučila i iskočio je termin.
Inače, preporuke sam pokupila sa Facebook grupe lokalnih mama. Tako sam birala ginekologa, pedijatra i zubara, ali realno u takvim grupama se nađu preporuke za sve. Obično sakupim sve te preporuke, pa uporedim sa Google ocenama i pročitam komentare. Onda napravim listu od desetak pa krenem da zovem. Dok ne nađem pravog.
Preventiva nije deo zdravstvenog sistema?
Dobro je znati da u Americi ne podležu redovnom vađenju krvi, kao što kod nas podrazumeva svaki godišnji pregled ili pregled kada si bolestan. Ali ako je tebi to način da pratiš svoje zdravlje, možeš da tražiš uput za laboratoriju ili da se raspitaš gde možeš to da uradiš.
Rekla bih da se ne bave preventivom i iskreno me je iznenadilo to saznanje. Odnosno, ni u sklopu redovnog godišnjeg pregleda kod lekara, nije uključena kompletna krvna slika. Rade je samo ukoliko sumnjaju na nešto.
Drugaricinom sestriću je u desetoj godini otkrivena leukemija, koja je mogla biti otkrivena godinama ranije, te je bilo moguće izbeći brojne komplikacije i ranije reagovati. Da stvar bude još zanimljivija, njegova majka je medicinski radnik i imali su dobro osiguranje.
Hitna pomoć: nije svejedno da li odeš u Emergency Room ili Urgent Care
Korisno je da znaš da postoji velika cenovna razlika između hitne pomoći (Emergency Room) i hitne nege (Urgent Care), a da ćeš za većinu problema dobiti istu negu tj. pomoć. Razlika je što Emergency Room obično radi non- stop, dok Urgent Care ima kraće radno vreme.
Dakle, za sledeće bolesti je bolje ići u Urgent Care: prelomi, ujedi insekata, opekotine, posekotine koje treba šiti, bolovi tj upale ušiju ili sinusa, sportske povrede, urinarne infekcije, povraćanje i slično. Emergency Room je za životno opasne povrede.
Kada je moja ćerka, pre nekoliko godina, ugurala sebi indijski orah u nos (što deca umeju da urade) iz Urgent Care-a su nas poslali u Emergency Room. To što smo bili u sobi, a dok smo čekali lekara- ona je sama izvadila, nas je koštalo $600. Dok je poseta Urgent Care-u obično fiksna cena od oko $150.
Računi iz Emergency Room-a obično stižu u nekoliko navrata i znaj da za sve treba zvati i proveriti. Pogotovo ukoliko bi trebalo da je pokriveno od osiguranja. Budi svestan da i oni znaju da pogreše, a da je pregovaranje zaista važno.
Odlazak kod lekara je nekako uvek stres, ali se nadam kada znaš šta te tamo čeka, da će da ti bude lakše. Naročito prvi put 🙂
Upravo zato je i nastao ovaj tekst kao odgovor na jedno od 39 pitanja koja su sastavni deo Vodiča za tvoj početak u Americi, koji je pisan sa željom da ti olakša početak. Ukoliko pakuješ svoj život za Ameriku, verujem da će ti mnogo značiti.
