Odgovor na ovo pitanje je zapravo najviše lični izbor. Al ja ne bih bila ja da ne kažem koju svoju. Uostalom, zato i čitate, zar ne?
Izazovi postoje
Prvo ću reći da izazovi postoje na više nivoa ako pričamo o održavanju tradicije i kulture.
Koja god da ti je vera i religija, naše crkve u Americi nisu ono što su kući. Crkva ti nije usput i dobiće drugačiji značaj i za tebe. Odnosno, odlazak u crkvu nije više nešto što se dešava spontano i prirodno, nego odjednom tu mora biti mnogo volje i uključenosti.
Na ovom linku možeš da vidiš mapu sa svim srpskim pravoslavnim crkvama u Americi. Dok ovaj link vodi ka hrvatskim katoličkim župama.
Ukoliko je porodica u pitanju, biće izazovno sačuvati svoj jezik. I tu moraš da znaš šta želiš i koji ti je cilj. Verovatno želiš da ti dete zna maternji jezik, odnosno tvoj jezik, a sa druge strane, želiš i da tečno govori engleski. Kako ne bi bilo marginalizovano. A postoji i opcija da imaš mešoviti brak, pa tu možda pričamo i o dva ili tri jezika.
Moje iskustvo
Moj cilj je bio i ostao da nam srpski jezik bude na što boljem nivou, a da će engleski svakako doći. Danas, kada ćerka ima 6 godina, imam situaciju da oba jezika priča super, ali joj fale neke reči. Knjige čitamo na oba jezika, a ona mene ispravlja sa izgovorom na engleskom. Ona zna odakle je i voli i Srbiju i Ameriku. U Srbiji joj je cela familija a u Americi živi i ima drugare. Igra se najčešće na engleskom. Sa nama priča na sprskom, ali kada nešto hoće da objasni, lakše joj je na engleskom.
Objasnili smo joj da je nama Božić malo kasnije, al’ svejedno idemo kod prijatelja koji slave ovaj u decembru i njoj je sasvim u redu. Za naš Božić, prijatelji će doći kod nas. Kao i za našu slavu.
Dala sam sad opis kako mi radimo, ali ne zato što znam da je to najbolje i najpametnije, nego sam spremna da podelim. Nama Deda Mraz dolazi za Novu godinu i ćerki je jasno da je to zato što smo iz Srbije.
Upoznala sam naše porodice čija deca ne pričaju i ne razumeju srpski. To nije nešto što želim za svoje dete i boriću se da što više jezika zna.
Danas imamo tu sreću da postoji učiteljica Jovana koja je posvećena tome da svako naše dete nauči srpski jezik i njen program možete upoznati putem ovog sajta. Radujem se da se ona pojavila baš onda kada meni treba i nadam se da će i nekome od vas pomoći, ukoliko želite da očuvate srpski u vašoj porodici.
Ukoliko postoje učiteljice koje predaju druge naše jezike ili slični programi, molim te da me obavestiš.
Ti ćeš svakako izabrati ono sa čime se ti više slažeš, a ja sam svoje gledište otvoreno podelila.
Kulturološki izazovi
Kulturološki izazov je moguć i na dnevnom nivou, jer je u Americi normalno oblačiti se kako god želiš, šetati u pidžami, nositi papuče i čarape, kao i papuče i zimsku jaknu. Normalno je sedeti na betonu, na podu, pa ćeš videti decu koja sede na podu u tržnim centrima dok roditelji kupuju.
Čak je i u školi normalno da deca sede na podu dok čekaju da roditelji dođu po njih. Ovde je normalno i da ljudi šetaju bosi. I to ne zato što nemaju obuću. Kao i da idu u klimatizovane prostorije sa sveže opranom kosom.
Neke situacije koje su nama bile nezamislive, ovde su sasvim normalne. I to sigurno dovodi i do širenja vidika ali i do preispitivanja dosadašnjih uverenja.
Da zaključimo, održati svoju tradiciju i kulturu nije lako, ali verujem da je važno. Što naravno ne isključuje i potrebu da se uklopiš. Samo je pitanje do kojih granica, i šta je ono što si spreman da menjaš a šta ćeš da sačuvaš kao svoje kulturno nasleđe.
Veza sa matičnom zemljom
Česti odlasci u matičnu zemlju nešto su što je mnogima nedostižno, naročito prvih godina u Americi.
Možda iz finansijskih, možda iz papiroloških razloga ili nemanja godišnjeg odmora. I zaista razumem da su ovo neki od razloga zašto mnogi ljudi preseku vezu sa svojim pređašnjim životom.
Ipak, ako pitate one koji su to uradili iz bilo kojih razloga, gotovo uvek ćete čuti kajanje iz njihovih usta. Život je samo jedan i ti samo jedno poreklo imaš.
U Americi žive ljudi iz celog sveta i svako drži do svoje kulture. Što pre to osvestimo, biće nam jasno zašto je važno da i mi čuvamo i branimo svoje. A imamo čime i da se ponosimo i šta da gajimo. Uostalom, šta je čovek bez porekla i kulture?
Ova tema je samo jedna od 40 koje sam obradila u Ebook-u Vodič za tvoj početak u Americi, koji je napisan za sve one koji se izvesno sele u Ameriku ove godine, sa naših prostora.